Održan naučni skup o primenjenoj mehanici i veštačkoj inteligenciji

03.10.2025

Mašinski fakultet u Beogradu bio je domaćin međunarodne konferencije 650. Euromech Colloquium u čijem je fokusu budućnost primenjene mehanike vođene veštačkom inteligencijom. Skup se održava u saradnji sa Evropskim društvom za mehaniku (EUROMECH) i predstavlja prvi događaj ovog tipa organizivan u Srbiji i regionu.

Foto: Mašinski fakultet u Beogradu

Tema skupa „Addressing Challenges in Applied Mechanics through Artificial Intelligence Applications“ prvukla je pažnju velikog broja domaćih i inostranih istraživača iz različitih naučnih disciplina. Oko 80 istraživača iz 16 zemalja (SAD, Kanade, Austrije, Nemačke, Velike Britanije, Poljske, Grčke i drugih) diskutuje o različitim izazovima koje u oblast primenjene mehanike donosi veštačka inteligencija.

Učesnici su saglasni da razgovori o inovacijama i izazovima u oblasti mehanike i veštačke inteligencije mogu dovesti do novih koncepata i saradnje. S druge strane, upotreba novih tehnologija dolazi sa potencijalnim opasnostima. Razgovori o tome pomažu u identifikovanju rizika za društvo i živote ljudi, što je neophodno za održivi razvoj tehnologija. Na kraju, diskutovanje o  aktuelnim temama u nauci i tehnologiji može stimulisati nove projekte i razvojna rešenja u industriji, što doprinosi ekonomskom razvoju i napretku društva.

Konferenciju su podržali i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Srpsko društvo za mehaniku.

Dobrodošlicu učesnicima poželela je dr Ana Petrović, vanredni profesor sa Katedre za otpornost konstrukcija, jedan od kopredsednika konferencije i voditelj svečanog otvaranja  Euromech Colloquium-a.  Ona je predstavila glavne organizatore skupa – Mašinski fakultet u Beogradu i Evropsko društvo za mehaniku, a zatim se osvrnula i na program trodnevne konferencije.

U ime Evropskog društva za mehaniku učesnike je pozdravio prof. dr Samuel Forest, generalni sekretar te ugledne naučne istitucije, koji se skupu obratio putem video veze.

Napominjući da je cilj konferencije podsticanje naučne komunikacije i uspostavljanje novih saradnji, on je izrazio nadu da će učesnici imati produktivnu naučnu diskusiju,  posebno u kontekstu veštačke inteligencije i njene integracije u rešavanju različitih izazova u primenjenoj mehanici.

U ime dekana Mašinskog fakulteta, prof. dr Vladimira Popovića učesnike je pozdravila prof. dr Dragoslava Stojiljković, prodekan za naučno-istraživačku delatnost. Ona je izrazila  zadovoljstvo što je Mašinski fakultet u prilici da bude domaćin jednog ovako značajnog naučnog skupa koji, kako je navela, predstavlja platformu za nova istraživanja, razmenu ideja i razvoj novih saradnji.

„Mašinski fakultet kao najstarija i najveća  visoko-obrazovna institucija u domenu mašinskog inženjerstva u regionu, posvećen je i istraživačkim aktivnostima i podržava saradnju sa različitim institucijama, uključujući projekte finansirane od strane Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Fonda za nauku i Fonda za inovacije, kao i projekte različitih evropskih inicijativa.  Povezanost veštačke inteligencije i mehanike je prepoznata kao  važan aspekt u okviru Strategije razvoja veštačke inteligencije u Srbiji za period od 2025. do 2030. godine.  U tom smislu, ovaj događaj je prilika ne samo za razmenu znanja, nego i za uspostavljanje čvršće saradnje, a samim tim i podsticanje novih ideja i  inovacija.  Mašinski fakultet će nastaviti da podržava ovakve i slične aktivnosti“, poručila je prof. Stojiljković.

O razvoju mehanike u Srbiji, govorio je prof. dr Srboljub Simić, predsednik Srpskog društva za mehaniku. On je pružio istorijski pregled mehanike u Srbiji, od njenog uključivanja u univerzitetske nastavne planove i programe u 19. veku (zahvaljujući profesoru Kleriću koji je napisao prvi univerzitetski udžbenik iz teorijske mehanike), do osnivanja Jugoslovenskog društva za mehaniku 1954. godine.

Od samog početka, kako je naveo, društvo je težilo međunarodnom priznanju i postaje član  Međunarodne unije teorijske i primenjene mehanike (IUTAM). Srpsko društvo za mehaniku, kao njegov naslednik, zadržalo je isti status u toj organizaciji, a zatim postoje pridružen član Evropskog društva za mehaniku. Međunarodne aktivnosti društva i njegovih članova ogledale su se i kroz organizaciju dva kongresa o oružju 1985. godine u Dubrovniku i 2013. godine u Novom Sadu, kao i dva Euromech kolokvijuma. Prvi je održan 1986. u Kuparima u Hrvatskoj, a drugi je Euromech Colloquium 650. „Srpsko društvo za mehaniku danas ima oko 170 aktivnih članova. Iako malo, to je društvo velikih entuzijasta posvećenih različitim oblastima mehanike, od klasične mehanike čvrstih i fluidnih materija do novih izazova u računarskoj mehanici, biomehanici i primenama veštačke inteligencije“, istakao je prof. Simić.

Učesnike konferencije pozdravio je i prof. dr Nenad Filipović, direktor Fonda za nauku Republike Srbije koji je govorio o aktuelnom stanju nauke u Srbiji, posebno u oblasti mehanike. On je napomenuo da Fond trenutno finansira oko 15% do 16% ukupne akademske zajednice, što je u poređenju s Evropskom unijom, gde je prolaznost projekata 10% do 12%, relativno dobro, jer je naš procenat u okviru evropskog proseka.

„U Srbiji sada imamo mnogo prilika da finansiramo nauku. Fond raspolaže budžetom od oko 20 miliona evra za različite oblasti nauke, uključujući prirodne nauke, biomedicinske nauke, društvene nauke, medicinske nauke, biotehnologiju i novu oblast veštačke inteligencije.  I veoma mi je drago što ova konferencija prepoznaje vezu između veštačke inteligencije i mehanike“, rekao je prof. Filipović. Naglasivši važnost naučne i tehnološke saradnje u tom domenu, direktor Fonda za nauku je ukazao i na potrebu da Srbija prati evropske propise o veštačkoj inteligenciji, što može biti od suštinskog značaja za buduću implementaciju i razvoj tehnologija na tom polju.

Skupu su se obratili i koopredsednici konferencije prof. dr Tomaš Mankovič, sa Univerziteta u Debrecinu u Mađarskoj, prof. dr Zoltan Major sa Johanes Kepler Univerziteta u Lincu, kao i  dr Petar Dimitrov iz Republike Severna Makedonija, koji su takođe istakli značaj konferencije za buduću saradnju među istraživačima i razvoj novih ideja  saradnje među istraživačima, ali i novih ideja i koncepata.

Kao primer dobre prakse, prof. Mankovič je naveo saradnju sa kolegama s Mašinskog fakulteta u Beogradu na projektu optimizacije mehaničkih problema uz pomoć veštačke inteligencije. Njegova istraživačka grupa na Univerzitetu u Debrecinu se ovom temom bavi već 30 godina i uveren je da učešćem na konferenciji mogu da doprinesu daljem razvoju nauke i unapređenju naučnih kompetencija u tom području.

I prof. Zoltan Major ističe važnost debate o veštačkoj inteligenciji i njenom upravljanju. On naglašava da tehnologija sama po sebi nije dovoljna, već je najvažnije na koji način je upravljamo. Kako je naveo, veštačka inteligencija pruža mnogo mogućnosti, ali i značajne rizike za društvo i zato je kontinuirana diskusija i saradnja među istraživačima od ključnog značaja. „Budućnost je u sposobnosti da upravljamo tehnologijom, a ne u samoj tehnologiji“, poručio je prof. Major.

U svom kratkom obraćanju,  dr. Petar Dimitrov je izrazio je nadu da će učesnici naučiti mnogo tokom tri dana konferencije. Zahvalivši se domaćinima konferencije na srpskom jeziku, naveo je da je na Mašinskom fakultetu u Beogradu već treći put i učesnicima poželeo mnogo uspeha u radnom delu skupa.

Izrazivši  zadovoljstvo što na konferenciji u Beogradu  učestvuje veliki broj istraživača iz različitih zemalja, još jednom je ukazala na važnost razmene znanja i iskustava kao podsticaja za razvoj buduće saradnje i inovacija u nauci. S tim u vezi, učesnicima je poželela sadržajne diskusije, inspirativne prezentacije i nova prijateljstva.

Posle zvaničnog otvaranja počeo je radni deo konferencije, čiji je osnovni cilj promocija nauke, razmena znanja i razvoj saradnje između istraživača u oblasti mehanike i veštačke inteligencije. Zbornik radova saopštenih na konferenciji biće objavljen u uglednom nemačkom naučnom časopisu Springer.
 

Izvor: Mašinski fakultet u Beogradu