Srbija poslednja u regionu po rastu BDP
08.11.2016
Kako se navodi u Regionalnoj ekonomskoj prognozi EBRD, Srbija će nakon recesije u 2014. godini, ove godine ostvariti skroman privredni oporavak od 0,3 odsto, ali bi u 2016. godini mogla da ima rast bruto domaćeg proizvoda od 1,8 odsto pod uslovom da makroekonomski program bude uspešno primenjen, monetarna politika još labavija, a poslovno okruženje unapređeno.
Kako se navodi u Regionalnoj ekonomskoj prognozi EBRD, Srbija će nakon recesije u 2014. godini, ove godine ostvariti skroman privredni oporavak od 0,3 odsto, ali bi u 2016. godini mogla da ima rast bruto domaćeg proizvoda od 1,8 odsto pod uslovom da makroekonomski program bude uspešno primenjen, monetarna politika još labavija, a poslovno okruženje unapređeno.
Nakon problematične 2014. godine kada je privredni rast u zemljama Jugo-Istočne Evrope (JIE) iznosio 1,9 odsto, rast će ove godine ubrzati na 2,3 odsto, a iduće na 2,8 odsto, ali će visok nivo nenaplativih zajmova i neizvesnost povezana sa Grčkom i dalje predstavljati rizik po privrede u regionu. Na zapadnom Balkanu, najbrži privredni rast beležiće Makedonija, kojoj se za tekuću godinu prognozira rast BDP-a od 3,5 odsto, a za iduću 3,7 odsto.
"Na privrednu aktivnost u zemljama JIE utiču pozitivni eksterni faktori, ali i mešoviti domaći, uključujući fiskalno prilagođavanje u Srbiji i nisko potrošačko poverenje u Bugarskoj", navodi EBRD. Ekonomija Crne Gore, koja je prošle godine porasla 1,5 odsto, ove godine će ubrzati na tri odsto, a iduće na 3,7 odsto. Privreda Rumunije će, nakon rasta od 2,8 odsto iz 2014. godine, porasti 3,1 odsto u 2015. godinu i 3,2 odsto u 2016. godini. Bugarska će ove godine imati privredni rast od 1,0 odsto, a iduće 1,5 odsto, nešto slabiji u odnosu na 1,7 odsto iz 2014.
U izveštaju EBRD se navodi još i da bi privreda Grčke, koja je prošle godine registrovala rast od 0,8 odsto, trebalo da u ovoj godini ima nulti rast, a u 2016. rast od dva odsto, pod uslovom da Atina postigne sporazum sa ostalim članicama evrozone i MMF-om o odblokiranju isplate preostale tranše kredita pomoći vredne 7,2 milijarde evra. Privreda Kipra, koja je prošle godine potonula 2,3 odsto, oporaviće se ove godine uz rast od 0,5 odsto, a iduće ubrzati na 1,5 odsto, navodi banka.
www.b92.net