Izvoz i investicije su uslov zdravog rasta

08.11.2016

Statistički podaci o privrednoj aktivnosti za novembar 2014. nisu onako obeshrabrujući kakvi su bili podaci tokom nekoliko ranijih meseci, naveli su autori časopisa MAT.

Statistički podaci o privrednoj aktivnosti za novembar 2014. nisu onako obeshrabrujući kakvi su bili podaci tokom nekoliko ranijih meseci, naveli su autori časopisa MAT.



Međugodišnje promene obima ukupne industrijske proizvodnje i proizvodnje prerađivačke industrije su – kako se i očekivalo – i dalje negativne, ali je međugodišnji pad u novembru izrazito manji nego u prethodna dva meseca, istakli su urednici časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Obim prometa u trgovini na malo realno stagnira, a ni redukcija spoljnotrgovinske razmene ne ohrabruje – i izvoz i uvoz su u novembru 2014. bili znatno manji nego godinu dana ranije.

Međugodišnji pad proizvodnje ukupne industrije u novembru iznosi 8,7% (u septembru i oktobru iznosio je u proseku 15%) a prerađivačke industrije 2,7% (u septembru i oktobru 9%). I pri kumulativnom poređenju perioda januar - novembar 2014. i 2013. godine proizvodnja ukupne industrije opala je za 6,5% a prerađivačke industrije za 2,1%. U novembru je porasla i proizvodnja merena desezoniranim indeksima – u ukupnoj industriji veća je nego u prethodnom mesecu za 2,3%, u prerađivačkoj industrji za 3,5%.

Procene su da bi bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2015. godini mogao biti manji od 0,5 do 1,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopšteno je na predstavljanju časopisa MAT, čiji urednici smatraju da se ne može očekivati da unutrašnja potrošnja bude faktor povećane tražnje za industrijskim proizvodima i rasta prerađivačke industrije. „Zdrav rast jedino je moguć uz rast izvoza i investicija“, rekao je Vladimir Vučković, urednik MAT-a.

„Novi investicioni ciklus u Srbiji mogao bi započeti tako što bi se fiksne investicije u 2015. realno povećale za oko četiri odsto, da bi se u naredne dve godine njihova realna stopa rasta morala približno udvostručiti“, naveo je Vučković. On je objasnio da to podrazumeva podizanje neto priliva stranih direktnih investicija (ne računajući reinvestiranu dobit) za oko 50 odsto u 2015. i njihovo približno udvostručenje u odnosu na 2014. tokom naredne dve godine.

Kada je reč o izvozu, treba imati u vidu da proizvodnja i plasman Fijata neće biti vodeća komponenta niti izvoza niti prerađivačke industrije, bez ulaganja u nove modele oporavka tražnje na svetskom tržištu, navode u MAT-u. Proizvodnja motornih vozila i prikolica dostigla je maksimum 2013, reltivno visok nivo je održavan i u prvom polugodištu 2014, a zatim dolazi redukcija obima proizvodnje.

Tokom poslednja tri meseca on je stabilizovan na oko 15 odsto ispod proseka prethodne godine i na oko 27 odsto ispod nivoa dostignutog sredinom 2013. godine.

Kada je reč o Železari Smederevo, koordinator istraživačkog projekta Stojan Stamenković smatra da je za najavljenu ekspanziju proizvodnje potrebno vreme. Prema njegovim rečima, na aktiviranje punog kapaciteta proizvodnje i izvoza železare ne može se računati pre četvrtog kvartala ove godne.

Stojan Stamenković, komentarišući kredite indeksirane u švajcarskim francima, rekao je da treba pričekati nekoliko nedelja kako bi se video razvoj događaja i napravili računi u vladi, bankama i NBS. Stamenković je podsetio da je NBS još 2009, u vreme dok je guverner bio Radovan Jelašić, upozoravala na veliki rizik koji postoji od indeksiranja stambenih kredita u švajcarskoj valuti. Zbog toga što je kurs švajcarskog franka te godine bio na istorijskom minimumu prema evru i dolaru, kao i zbog toga što su kamate bile niže nego one u evrima, mnogi građani nisu poslušali preporuke stručnjaka koji su bili u pravu, kazao je Stamenković. Ističući da država ne bi trebala da interveniše zamrzavanjem kursa te valute, Stamenković je podsetio da su Mađari kredite u švajcarcima prebacili u forinte, ali je država zbog toga morala da plati više od tri milijarde evra bankama.

Više...